Kada neko kaže da mu je profesija vozač, često pomislimo na otvoreni drum i uzbuđenje stalne promene pejzaža. Ipak, iza te slike krije se kompleksna mreža propisa koja vozačima i prevoznicima može znatno otežati svakodnevni rad. Saobraćaj je oblast koju, pored zakonskih i podzakonskih akata, oblikuju i doprinosi stručnjaka iz oblasti ekonomije, sociologije, psihologije, mašinstva, bezbednosti na radu, zaštite zdravlja i — ono što je tema ovog teksta — zaštite od požara.

Za autobuse i kamione obaveza posedovanja protivpožarnih aparata je jasno propisana. Međutim, dileme se najčešće javljaju kod vozila koja su prvobitno projektovana kao putnička, ali su naknadno prilagođena za prevoz tereta.

Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima u Republici Srbiji ne definiše direktno obavezu posedovanja protivpožarnog aparata, već upućuje na Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima.

Ključni propis: Član 106 Pravilnika

Prema članu 106:

Prenosni aparat za gašenje početnih požara, sa važećim dokazom o ispravnosti u skladu sa preporukom proizvođača, mora postojati i biti postavljen na dostupnom mestu, tako da se u slučaju požara može upotrebiti u motornim vozilima, osim u vozilima vrste L, T, Tm, TR, C i u vozilima vrste M1 kojima se ne vrši javni prevoz putnika.

Aparat mora gasiti požare klasa A, B i C, kao i elektroinstalacije pod naponom. Sredstvo za gašenje je suvi prah ili ekvivalentna količina drugog pogodnog sredstva, uz obaveznu deklaraciju o ekvivalentu.

Minimalne količine sredstva za gašenje po kategoriji vozila:

• M1 (javni prevoz putnika): 1 kg
• M2, M3, N1, N2, N3, K5a, K5b: 2 kg
• Priključna vozila za javni prevoz putnika: 3 kg

Dakle, za teretna vozila i autobuse obaveza je nedvosmislena.

Dilema: Putnička vozila prilagođena za teret

Najčešće korišćena vozila za lokalnu distribuciju robe — nekada trgovački putnici, danas merčendajzeri — često su putnička vozila sa prepravkama. Ukoliko su klasifikovana kao vozila vrste N1, N2 ili N3, obaveza posedovanja protivpožarnog aparata sa najmanje 2 kg suvog praha je obavezna.

Koja su vozila vrste N?

Prema članu 8 Pravilnika:

• Vrsta N: motorna vozila projektovana prvenstveno za prevoz tereta
  • N1: do 3,5 t
  • N2: 3,5–12 t
  • N3: preko 12 t

U članu 9 se dodatno definišu tehnički kriterijumi za razvrstavanje vozila u vrstu N. Ključni uslovi uključuju:

• Odvojenost sedišta od tovarnog prostora
• Zaštita od naleta tereta
• Usklađenost sa standardom SRPS ISO 27956:2017
• Ograničen broj sedišta (do 6 za N1, do 8 za N2/N3)
• Masa tereta mora biti jednaka ili veća od mase putnika

Posebni uslovi se odnose i na dimenzije otvora za utovar, dužinu tovarnog prostora i način merenja, posebno kod vozila sa karoserijom tipa BB i BE.

Ukoliko vozilo ne ispunjava sve uslove iz člana 9, razvrstava se kao vozilo vrste M1 — i tada nije obavezno da poseduje protivpožarni aparat, osim ako se koristi za javni prevoz putnika.

Obaveza redovnog pregleda aparata

Prema članu 44 Zakona o zaštiti od požara, protivpožarni aparat mora biti pregledan na svakih šest meseci u ovlašćenim radionicama za protivpožarnu zaštitu.

Napomena o putnim nalozima

Vozilo vrste N se smatra teretnim vozilom, te nije obavezno posedovanje putnog naloga.